Biblioteka

Svetlucam. Tako moram. Iz nesavladive daljine prati me tvoj pogled. Zaklonjena sam njime.

- Zašto baš mene? – pitam te.

Brišeš mi okrvavaljena usta i bradu i umesto odgovora, pitaš ti mene:

- Stvarno nisi plakala!?

Odmahujem glavom.

Bled od pogleda na krv, kojom mi je zamazan plavi džemperčić, Vlada ti objašnjava kako je došlo do tuče na igralištu. Tuče između DEČAKA, naglašava. I kako je jedan iz bande sa druge strane ulice, odjednom ljutit, potrčao prema grupi devojčica koje su tu stajale. I kako ga je on posle jurio da mu se osveti, dodaje. 

- Zašto je udario baš mene? – opet te pitam – Zašto baš mene? Bilo nas je najmanje desetak devojčica tu okupljenih… Zašto baš mene?

- Svetlucaš. – Kažeš gledajući me u oči. A onda daodaješ, više sebi u bradu:

- Oni koji svetlucaju privlače dobro na sebe… ali i nevaljalštine… vazda…

Nevaljalštine? Vazda? O, taj tvoj jezik! Taj tvoj smešni jezik pun starinskih, turskih, švapskih. Pun reskih, čudno spojenih, ali jasnih reči. 

- I imaš da svetlucaš! – naređuješ mi tada.

Imaš da upamtiš!

Imaš da upamtiš!

Da praštam!? Govorimo li sada o plavom džemperčiću koji pereš od krvavih fleka već istog dana? O plavom džemperčiću koji mi je isplela mama krupnim pirinač-bodom, džemperčiću sa ogromnom, četvrtastom kragnom? O voljenom, plavom džemperčiću koji moja majka nesmotreno poklanja nekoj devojčici, slučajno zalutaloj u naše dvorište. 

Plačem za njim.

- Sve je drugo dala… i knjige i lutke i pantalone i haljine… samo ne njega! Zašto ne njega? – pitam te. 

- Prekini da cmizdriš! – kažeš mi – Nisi videla tu devojčicu! Nisi videla kako je golišava i kako je mršava… Imaš da prestaneš s durenjem! Džemper nije gubitak. Upamti to!

Nešto kasnije ipak čujem tvoj prekorni glas upućen mojoj majci. Tvojoj kćerki. (I grdiš je kao dete!)

- Dečje stvari se ne poklanjaju bez pitanja! Nisi smela da uradiš nešto tako TRAPAVO! (Trapavo! O, taj tvoj jezik, Nani!)

I meni je odjednom lakše. Džemper nije gubitak, nije, nije… Ponavljam to dok trčim niz ulicu sa Vladom jedva čekajući da uletim u igru „između dve vatre“.

Između dve vatre, Nani, između dva džempera Nani, šta je sve stalo, šta?! Mala priča o radosti i gubitku… Znam. Sad znam.